Kada volim volim do kraja
kada zelim zelim do srzi
kada ljubim ljubim do koske
kada se zrtvujem zrtvujem se do besvesti….

A gde sam to ja?
U svetu svom u raju nepoznatom
samo meni znanom
u bicu svetlosti
u moru radosti?
Gde li sam ja to?

Znam samo,
da pisem srcem
I mirisem svaki svoj stih…
I moje srce je na ivici litice
koje pomno stoji
I niceg se ne boji…

I tu sam ja tu
u dubini bica svog,
bilo na javi ili u snu,
ja sam jos uvek tu
u miru svom
samo meni znanom,
jos uvek tu…

Kada otvoris oci
kada dusom progvoris
kada se setis da postojis
reci…
Reci mi koliko si puta pomislila sanjala
moja mila?
Koliko si me puta slagala
da bi sakrila suzu
da bi sakrila lice
da bi me tvoje srce
ljubilo…….

Reci mi da li me jos uvek sanjas kao nekada?
Reci mi da li me jos uvek zoves
kao nekada,
ili si potopila sve svoje sne
u bojama sivo zelenim
reci mi…

A ja cu ti nesto reci,
da zelim te istim onim zarom tom vatrom
koja dusu topi ognjem svoje ljubavi,
I tebe ne zaboravih
vec na te pomilsim
I setim,
ponekad te se
zaista setim…

Ostani i ne idi
jer svakim novim korakom ces ubiti korake nase…
Ostani i ne idi
jer tamo kuda ces poci vise nisi ti nisam ni ja.

Ostani i seti se trenutaka u kojem smo provodili minute sate dane
trenutke u kojem je vreme stajalo…
Oseti barem jos malo,seti se  svih onih blesavih zgoda koje provodili mi smo…

Ostani molim te ne idi jer ako odes
ostace samo jedno pismo
ne ispisamo u srcu mom
pisano rukom tvojom…

I idi, al nemoj se osvrtati
na sve ono sto ce ti doneti bezobrazni osmeh moj
idi…
Al znaj da sam jos uvek tvoj
neko ko  ceka,i kao senka stoji
negde uz svetiljku srca svog
 cekam…..

Radujem se novome danu
ko dete majcinom osmehu
sto zove u zagrljaj svoj.
Radujem se miru slobodi
kada osetis da si samo svoj
i neciji jos…

Radujem se recima toplim,
u kojima se oseti,duh vedar mio
poput ptice poj…
Radujem se uvek se radujem
cvete moj,sto nikao si
iz dubine duse moje.

Napolju lišće žuti li žuti
povetarac blagi miluje mi lice,
dok rumeno Sunce zalazi lagano
na plavom svodu uzdižu se
ptice selice…

A ja sve to gledam
i šetam lagano
kroz gomilu uveoga lišca,
i sve mi je drago božanstveno lepo
dok kroz šumu odjekuju,
tupi udarci detlića…