Poverovao sam da sam neko
ko zaista misli da je neko,
poverovao sam da sam isti kao neko
poverovao sam da sam hrabar kao neko…
Poverovao sam da sam prepun slutnje kao neko
poverovao sam da strepim kao neko,
poverovao sam da zelim kao neko.

A neko ko mi je blizak
taj neko mi nije niko,
poverovao sam da mi niko
nece pruziti kao neko…

Ona je
sva od proleca
koncem srebrnnim sva izvezena,
a dusa njena
isprepletena nitima zlatnim.
Dodir sa njenim pogledom nesto
posebno,nesto sto se pamti
sto ostaje vecno
u srcu zakljucano.

U njenoj kosi sume talasi
zvezdana prasina,
u toplim ocima
na usnama
reci,
izgovorene…
Trepere reci i glas njen
opcinjen nem koracam zanesen…

Njena dusa drazesna
njen osmeh,
kao iz vrta rajskoga
cvet u srcu sto nosi,
u ovom besplucu
u oluji zivota svog
sto kida je dugo.
I kao vrtlog odnosi
nosi…
Al prkosi smelo
Dusa njena.

Njena lepota sto blista,
njene cari koje ne krije,
njen pogled
I njena rec topla
njjena iskra iz srca,
sto plamti sto greje
I osmeh na licu topao
govori
zubori,poput potoka bistrog…

Sanjao sam da sam oblak
da lebdim,
sanjao sam da sam od praha belog
da se prosipam…
Sanjao sam da sam poput andjela da leprsam
belim krilima,
sanjao sam da sam pahulja
da me svuda ima da nestajem
da me struje nose.
Sanjao sam sanjao…
Lebdeo leprsao
u visine se vinuo
nestajao,
osecao…

U oku spazih suzu
na mome jastuku
u mojoj dusi
u mome srcu…
Spazih,
jos jednu suzu
Jastuk je mirisao na kose njene,
na kose njene….