Ona je vreme i nevreme

ona je vreme i nevreme
Dama sa suzom u oku,
u srcu nosi plamen
u dusi nosi nesto,
nesto samo
 njoj svojstveno
nesto sto ne razumemo
a ona,
razune to…

Ona je vatra i oganj
u njoj treperi,zive
carobnjaci vilenjaci
 vragolani…
 Nesto  poput bajke nestvarno.

Vreme sa njom provedeno
u vrtu srca njenog,
kao vreme i nevreme
poput letnjih kisa,
cije kapi svezinom svojom
obraze miluju moje.
 I ruse kose
njene
sto talasaju,
 u srcu intezivno…

Osmeh

ona

Ona je
sva od proleca
koncem srebrnnim sva izvezena,
a dusa njena
isprepletena nitima zlatnim.
Dodir sa njenim pogledom nesto
posebno,nesto sto se pamti
sto ostaje vecno
u srcu zakljucano.

U njenoj kosi sume talasi
zvezdana prasina,
u toplim ocima
na usnama
reci,
izgovorene…
Trepere reci i glas njen
opcinjen nem koracam zanesen…

Njoj

Njoj

Njena dusa drazesna
njen osmeh,
kao iz vrta rajskoga
cvet u srcu sto nosi,
u ovom besplucu
u oluji zivota svog
sto kida je dugo.
I kao vrtlog odnosi
nosi…
Al prkosi smelo
Dusa njena.

Njena lepota sto blista,
njene cari koje ne krije,
njen pogled
I njena rec topla
njjena iskra iz srca,
sto plamti sto greje
I osmeh na licu topao
govori
zubori,poput potoka bistrog…

Sanjao sam

Sanjao sam

Sanjao sam da sam oblak
da lebdim,
sanjao sam da sam od praha belog
da se prosipam…
Sanjao sam da sam poput andjela da leprsam
belim krilima,
sanjao sam da sam pahulja
da me svuda ima da nestajem
da me struje nose.
Sanjao sam sanjao…
Lebdeo leprsao
u visine se vinuo
nestajao,
osecao…

U oku spazih suzu
na mome jastuku
u mojoj dusi
u mome srcu…
Spazih,
jos jednu suzu
Jastuk je mirisao na kose njene,
na kose njene….