Na zapadu Sunce
 lagano  se gubi,
na nebu obasjanim
 bojama prekrasnim,
poput plamička na vetru
što ga tiho ubi
zracima treperi,
 nestaje zalazi… 

I lepo je tako je divno
i svako proleće koje nam
 dođe,
 opija veče 
 ko vino lagano,
i slatki nemir
ko slatko grožđe
budi  šum vetra,
sto miluje sneno
znam,
negde miluje
i lice njeno…

 miluje vetar djavolčić mali
te usne medne ko  jagode slatke,
a oči dva kestena uzbrana
ukrala bi iz pogleda mog
osmehom koji prosto mami,
dušu mi na  muke
 da stavi,
mađijom srca svog.

Osvanulo je novo jutro
prohladno,
sa povetarcem
koji stipa obraze moje.
Kisica romori tiho pada
u slobodi svojoj,
trepere gradom
kapljice rose njene,
na dlan topao
moj pade
kap jedna,
jos jedna…

Pogledah u nebo
negde gore visoko,
trazio sam oblak
da mu se zahvalim
na poklonu ovom,
ali on nestade stopi se
nisam ga prepoznao,
medj oblacima sivim.

Nastavio sam dalje da koracam
slusajuci topot kisice ove,
drzajuci se za rukohvat od kisobrana
prolazio sam gradom ulicama
radujuci se
i neznajuci cemu.
Dan je bio prohladan sivi
i zivot je tako lep,
i zivot,mora da se zivi
a zivi se nekako….

Ona spava lagano
na jastuku mekanom
ugodnom,
ona spava
tihim osmehom carobnim
njenim snenim
ona spava,
spava…

Pomeram joj pramen sa lica njenog
dodirujem topao obraz
i cello,
udisaji njeni
poput praporca
u noci.
Ona spava kao
i da ne spava
kao da me gleda
dok spava,
kao da sam tu
u snovima njenim,
spava…

 Odlazim lagano
skripa vrata u stanu tamnome,
misao da je ne probudim
jaca je od mene samog,
ona spava,
spava…

To bice njeno
sneno
lice prelepo
 u vrtu srca mog tek
procvalo,
ostavljam
na poklon
zori
da je usnulu
probudi….

Postoji  neko ko zna
postoji neko ko misli da zna a ne zna,
znam da ne zna.
Ali ja znam
i svaki pramen kose njene,
i njeno telo oci dusa
ta dusa koja ne slusa reci tople moje….

 I kao da se boji,
 i da li cuje
odraz srca mog?
Nestajem lagano u pogledu njenom
sto odzvanja kroz moje srce i telo,
sto grudi miluju greju
negde u dubini beskrajno.
Te oci tople njene
sto gore sjajom
ognjenim zarom duse njene…

I kazem joj da je volim,
al ona ne zeli da cuje
i kazem joj da je zelim
a ona kao macka sa limenog krova preskoci me,
pobeze…
I osta samo trag pesme ove koja je zove
misli moje…
Ah tajno moja da,
ona je ta
a ja znam
da ona ne zna
znam….