Negde iza duge

iza duge

Ti mi reče da ćes mi doći
u povečerje rano,
otkinuo sam parče od srca
da ti ukrasim doček,
da te dočekam kao andejela
što kroči u moj topli dom.

Ti mi reče
budi kod kuće večeras,
ja se ponadah
i u tamnoj noći
uzeh sve osećaje mile,
sto gore u duši mojoj
da ti darujem
u noći ovoj
toploj,
A ti
ti ne dodje…

Ja ostadoh
zbunjen i nedorečen
opečen,
od vatrice što još tinja
negde u duši i telu mom.
Rekoh ti
ti opet
dodji
razmisli,
pomislim
dokle ću stići?
Sta li se sve krije iza duge
u telu
i srcu tvom…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *