Dama sa suzom u oku,
u srcu nosi plamen
u dusi nosi nesto,
nesto samo
njoj svojstveno
nesto sto ne razumemo
a ona,
razune to…
Ona je vatra i oganj
u njoj treperi,zive
carobnjaci vilenjaci
vragolani…
Nesto poput bajke nestvarno.
Vreme sa njom provedeno
u vrtu srca njenog,
kao vreme i nevreme
poput letnjih kisa,
cije kapi svezinom svojom
obraze miluju moje.
I ruse kose
njene
sto talasaju,
u srcu intezivno…
samo jedan kratak komentar, neću da te gnjavim dugim komentarima inače ću napisati roman od ,komentara, divni stihovi, divno napisani i doživljeni makar i u mašti, a meni se tako često dešava da maštam, ali mogu ti rći odlični stihovi. Pozdrav i slikaj malo sada mora da je divno u parku Bukovičke Banje ako pada sneg, <3 <3 <3
Ona zna
koja je ta 😉