Ona spava lagano
na jastuku mekanom
ugodnom,
ona spava
tihim osmehom carobnim
njenim snenim
ona spava,
spava…
Pomeram joj pramen sa lica njenog
dodirujem topao obraz
i cello,
udisaji njeni
poput praporca
u noci.
Ona spava kao
i da ne spava
kao da me gleda
dok spava,
kao da sam tu
u snovima njenim,
spava…
Odlazim lagano
skripa vrata u stanu tamnome,
misao da je ne probudim
jaca je od mene samog,
ona spava,
spava…
To bice njeno
sneno
lice prelepo
u vrtu srca mog tek
procvalo,
ostavljam
na poklon
zori
da je usnulu
probudi….
Siniša ti si mi toliko ozbiljan uvek imaš lepe reči za svaku osobu, jer si ti divan čovek, ali ne tražim da ti ja budem neki ispovednik kome ćeš ti pričati svoje nevolje, ali isuviše si mi ozbiljan, pokaži malo i drugu stranu života. onu lepšu i vedriju, pokušaj napisati nešto šaljivo, možeš ti to, jer sada sam razgovarala sa jednim Slikarom Mareljom, on je uvek bio vedar, a večeras sam upoznala i njegovu drugu stranu, da zna i zaplakati, to je ljudski ne kaže se samo žene plaču, one na taj način izražavaju svoja osećanja, ali muškarci to je već nešto drugo, znači da i oni imaju meko srce, ako im suza potekne ni obraz,Hvala ti za divne stihove, koje jedino mogu naći kod tebe ili u nekoj knjizi.Pozdravljam te i želim svako dobro, sutra se nećemo čuti, jer idem kod brata na Slavu, jer to je i moja slava moga oca i predaka, tako da se nećemo dopisivati, a ja jedva čekam da ih vidim sve na okupu. Ćao <3