Posmatarao sam oblak,menjao je svoj oblik
u krivudavo oblikovani spoj vazduha i vodene pare,
oblikovao je svoj izgled čas u jednu čas u drugu
dimenziju svog postojanja.
Pomislim da li smo i mi ponekad deo dimenzije
poput tog oblaka,savršeno nesavršeni
oblikujemo svoje potrebe i želje.
Svoju stvarnost,pretvaramo
u bogatstvo iluzije nadajući se
da će mo oblikovati sudbinu
nečiju il svoju..
Ne shvatajući da iluzija i postoji zbog nas,
a mi smo tu koji nalazimo spas
tragajući i igrajući
se sa njom..