U svemu što pokušavamo pronaći tražeći suštinu života u sebi,pronalazimo samo izgubljene tragove nekada nama znane i ne znane što tihuju u nama duboko.Ja znam da su visoki oblaci na nebu uzdigli čela i lete visoko lepršajući kroz vazduh lomeći zrake Sunca,raduju se i lepršaju.. Al ne znam suštinu svega,kao i vremenske prognoze koja nam svakodnevno prognozira najavljujući kišu ili žarko Sunce.I ne mogu zaista biti spokojan kada čujem da je vreme stalo za neke,a za neke nije.Za mene se vrerme nešto ubrzalo kao da žuri svoim kočijama i ne znam gde li će stići,i da li ono samo to zna?Mislim da ne zna,ja možda znam samo da smo svi mi podjednako sudionici svega što postoji u nama i oko nas,a da nismo ni svesni postojanosti u nama?Vreme je za nekog novac il kategorija Božje sudbine al ga niko ne može sakriti kao ni pogleda duše u nama..