Postoji neko ko zna
postoji neko ko misli da zna a ne zna,
znam da ne zna.
Ali ja znam
i svaki pramen kose njene,
i njeno telo oci dusa
ta dusa koja ne slusa reci tople moje….
I kao da se boji,
i da li cuje
odraz srca mog?
Nestajem lagano u pogledu njenom
sto odzvanja kroz moje srce i telo,
sto grudi miluju greju
negde u dubini beskrajno.
Te oci tople njene
sto gore sjajom
ognjenim zarom duse njene…
I kazem joj da je volim,
al ona ne zeli da cuje
i kazem joj da je zelim
a ona kao macka sa limenog krova preskoci me,
pobeze…
I osta samo trag pesme ove koja je zove
misli moje…
Ah tajno moja da,
ona je ta
a ja znam
da ona ne zna
znam….
Siniša kako ti je duša nežna i čista to se da videti po tvojim pesmama i slikama, ti si jedno divno stvorenje, ova pesma kao i ostale me je oduševila napisala sam i ja jednu, ali si me ti preduhitrio i sada me je sramota da je stavim na fejs posle ove tvoje pesme, jer i moja je pesma sličnog žanra kao i tvoja. Zašto Siniša tako si mi depresivan, drugo sam ja mnogo više sam starija od tebe i uvek pomislim ako me jednom uskoro ne bude bilo, a ti si još mlad, za tebe postoji sutra i prekosutra, budi malo i optimista, i samo pomisli iz iskustva ti ovo kažem pomisli da niko nije vredan tebe i tvoje bolesne duše, a toga se čuvaj mnogo, jer mnogi umetnici obole od velike depresije.Hajde jednom jednu veselu ljubavnu pesmu da napišeš molim te hahaha.