Večeras kao da lebdim,
i pletem venac od stihova mojih
večeras kao da nestajem,
i želim da se pretvorim
u ono što volim
večeras….

Ne mogu a da ne pomislim
na sve ono što želim
na sve ono što hoću
na sve ono što volim.

Večeras kao da strune trepere
lagane strune moga srca žice,
i čujem otkucaje svoje
i to moje srce.
Što u sjaju oka svog gleda netremice
u odraz bića duše moje…