Слика која можда не оставља тако силовит утисак као Лазаревићев „Плес маслачка у пољу”, који удара и у стомак и у груди и у главу, изазивајући извесну узнемиреност – али такође веома упечатљива. Кућа као живо биће које отиче, цури, клизи, а ипак чува свој идентитет, своју телесност, своју огрубелу, ратничку женственост. Жива кућа, кућа која живи макар била и напуштена.
Слика која можда не оставља тако силовит утисак као Лазаревићев „Плес маслачка у пољу”, који удара и у стомак и у груди и у главу, изазивајући извесну узнемиреност – али такође веома упечатљива. Кућа као живо биће које отиче, цури, клизи, а ипак чува свој идентитет, своју телесност, своју огрубелу, ратничку женственост. Жива кућа, кућа која живи макар била и напуштена.