Na zapadu Sunce
lagano se gubi,
na nebu obasjanim
bojama prekrasnim,
poput plamička na vetru
što ga tiho ubi
zracima treperi,
nestaje zalazi…
I lepo je tako je divno
i svako proleće koje nam
dođe,
opija veče
ko vino lagano,
i slatki nemir
ko slatko grožđe
budi šum vetra,
sto miluje sneno
znam,
negde miluje
i lice njeno…
miluje vetar djavolčić mali
te usne medne ko jagode slatke,
a oči dva kestena uzbrana
ukrala bi iz pogleda mog
osmehom koji prosto mami,
dušu mi na muke
da stavi,
mađijom srca svog.
The following two tabs change content below.
Likovni umetnik iz Aranđelovca. Član je udruženja Likovnih umetnika grada Beograda –ULUB. Ima svoju stalnu postavku u klub- restoranu Stara varoš u Topoli. Ikona Svete Anastasije, koja je njegovih ruku delo, nalazi se u manastiru Sveta Anastasija u Arizoni. Njegove slike nalaze se u privatnim kolekcijama širom sveta.
Latest posts by Siniša Lazarević (see all)
- Na putu sreće - 13 јануара, 2020
- Portret jedne dame - 9 децембра, 2019
- Zlatne niti - 30 новембра, 2019
- Toplina vrta zelenog - 27 новембра, 2019
šta reći na ove divne stihove, samo da čitaš i uživaš kao kada čitaš Žaka Prevera iako mislim da su ovo tvoji stihovi, nekako me podseća na njegovu pesmu “Jesenje lišće” nisam je pročitala 20 g. moraću opet u moj butik sa knjigama da pronadjem njegovu poeziju, većinom sam ćitala Jesenjina i Dučića, ali moram malo da promenim zbog mog srca i duše jer Preverove pesme nisu toliko jake ne sve, ali ima ih što stvaraju i depresiju ne kod svakoga, znam mnoge koji se oduševe a ja padam u depresiju, Dučić je sasvim drugačiji od Puškina, svaki piše o sebi i svojim osećanjima i željama, daj napiši i ti jednu veselu o tvojim željama, pa možda ti se i ostvare.Hvala ti Siniša uživala sm u ovoj pesmi kao i u svim tvojim pesmama.Pozdrav Siniša i još jednom hvala.
Jesam pjesnik ali nisam kriticar, obozavam da citam tvoju poeziju i u njoj uzivam…Predivno…:)